My Way

Zasto je sumnja uvek dobra stvar?

635939248543901786-1765899869_tumblr_nxpwpiFZ6d1qmyzbvo1_500

 

Ja se ne pretvaram da imam sve odgovore…samo muljavi  eho istina iznutra koje tek treba da cujem…nisam sigurna koliko dobro reprodukujem te istine koje naslucujem, jezik je tako nesavrsen izum, jedna mala dvosmislenost moze uneti fundametalne izmene u originalnu poruku. ..A opet, mozda neke stvari ne treba jos da se shvate i demistifikuju, mozda jurcamo ispred vremena i sopstvenih mogucnosti grlom u jagode i gusimo se u pretpostavkama i onome sto mislimo da zakljucujemo. Ipak, treba pitati. Sumnja je jedino merilo zive inteligencije, kako god ona bila usmerena i mozda nevesto upotrebljena. Sumnja je potraga. Ona podmazuje nas mehanizam. Ona je nase oci. Sistem bez sumnje je mrtav sistem, zamrznuta slika…sistem bez sumnje je cist privid.

Image result for ilusion

Glavni od mnogih razloga tome jeste sto je drustvo ziva tvorevina. Svako od nas ima izbor svakog sekunda svog zivota za nijansu odstupiti od svog ustaljenog ponasanja sto je samo po sebi ogroman prostor za kreaciju. Dovoljni nivo odstupanja u mislima, uvidima, ponasanjima dovodi do kolektivne promene i tako drustvo talasa otkada je sveta i veka. Otuda vodimo poreklo sumnje. Nije svako preispitivanje istorijski gledano vodillo na sjajna mesta ali opet, koliko to moze proceniti jedna osoba ,pa jos sa tako velike vremenske distance?

Image result for suspicion

U svakom slucaju, svaka promena je iz nekog razloga bila potrebna. Cak i ona losa. Promene na lose negde su rodile svest o potrebi za necim boljim. Covek naprosto uci uporedjujuci i nikada ljudsko drustvo nece imati kurs glatkog rasta. To je negde prirodno i nije za osudu. Ono sto prezivljava sve drustvene sisteme svakako je potreba za preipsitivanjem. Sumnja u postojece, u prezentovano. I to ima smisla jer najbolje stvari uvek opstanu.

Sumnja se moze definisati I potrebom za proverom kroz  licno iskutvo. To bi imalo smisla obzirom da samo utisak neposredan i snazan moze ucutkati tog glasnog, prkosnog filozofa… Iskustvo je uvek odgovor.Sklonost ka pitanjima je refleks zdrave osobe. Spomenuvsi to ne mogu a da ne pomislim na zdravu decju logiku, i potrebu da pita dok u potpunosti ne odgonetne predmet svog pitanja. Dete se nece zadovoljiti dogmatskim autoritativnim odgovorima. Jedan od razloga je sto po pravilu nemaju zdravog smisla, a zatim ne daju prostora nikakvoj alternativi. Inteligencija deteta je nesputana i fleksibilna, totalno neuslovljena icim. Odgovori odraslih su staticni i negde pasivno agresivni. Onog trenutka kada se slomi duh deteta kroz vaspitanje ono prestaje pitati uznemirujuca pitanja. Mnogi od nas odrastu i automatizuju se po potrebama drustva , nikad se ni ne osvrnuvsi  na mogucnost da su mozda bili na tragu necemu. ..

Image result for child curious

To je razumljivo jer zivotni ritam neda predaha, ko jos ima luksuz vracati se na to…ipak..mozda bi trebalo preispittati legitimitet autoriteta odraslih?  Necu se pretvarati da nisam u istoj masini. Moje zdrave sumnje  dugo su  tavorile u tamnicama podsvesti sa namerom da ih tu i sahranim. Uporno su odbijale da umru, no bez obzira drzala sam ih gladne, zedne i u lancima. Onda sam imala jedan zestok kiks na profesionalanom planu koji je rezultovao da se svi moji planovi za buducnost sruse kao kula od karata.

Image result for dungeon funny

. Ne radi se o porazu i povredi  sujete , meni je moj gubitak bio okidac za preispitivanje citavog mog sistema za koji sam uvek znala da je izgradjen na lazi i komfornim iluzijama. I eto me ovde. Zovite to terapijom ili preusmerenjem. Mene je gorko iskustvo nateralo da progledam i ja sad imam potrebu da o tome govorim. Verujem da se mogucnost preispitivanja svega u sta verujemo mora pokrenuti necim snaznim i licnim. Niko to nece raditi iz zabave. Zato postoji pravi trenutak za svakoga. Negde sam tuzna jer sada shvatam da bi mozda izbegla neke lose ishode da sam toj svojoj sumnji dozvolila da se realizuje na vreme. Verovatno nije bio moj trenutak za takvu vrstu uvida i negde sam sklona da to prihvatim jer koliko god sumnjala u sve tvorevine drustva  ,sa druge strane tezim biti poverljiva prema samom zivotu , sto je jos jedna vestina mudrih koju ucim u zadnje vreme. Ne znam toliko toga a opet, to ne umanjuje legitimnost mojih pitanja. Sretna sam sto pitam..pitam dakle zivim 😉 dakle jesam 😉  ..Dajem sebi vremena I ne shvatam nista dovoljno ozbiljno .Mozda jednog dana toliko uznapredujem da pocnem da pitam prava pitanja..do tada se zadovoljavam ovim sto imam.

Image result for cards house of cards

 

 

Advertisements
Lirika i metafizika

8-martovska dilema/Da li ga slavimo/U odbranu praznika

Zadnjih godina ,kako osvane neki Osmi mart tako osvane I najezda kurcevitih statusa zaguljenih zena koje vec kao po diktatu krenu od sabajle u stilu “svaki dan je osmi mart I treba da se obelezava sa istom paznjom’’ ili , taj dan nista ne znaci, glup obesmisljen praznik” itd isl ..

art illustration artists on tumblr woman womens

Tkz ‘’banalizacija’’ ovog praznika je stav validan kao I svaki drugi ali vremenom kada takvo stanoviste zastupa velika vecina zena koje uglavnom nebi znale da ga ubedljivo obrazloze postaje jasno da je to suplja fraza kojom iste prodaju pamet po internetu.. Htela bi da ukazem na par detalja koji su se izgleda izgubili u ovim ispraznim parolama koje jebeno ne prestaju. Osmi mart je dan koji obelezava neke prilicno znacajne stvari.

On postoji da bi makar jednom godisnje usmerio kolektivnu svest na jednu vaznu istorijsku borbu koja ce rezultovati mogucnostima koje svaka zena ima danas a tada su recimo smatrane privilegijom. Osmi mart je trebalo da ukaze cast zenskoj borbi za radnu ,gradjansku , ekonomsku I svaku mogucu samostalnost I kao takav verujem da zasluzuje paznju svih nas. Pravedniji odnos prema zeni moze biti merilo napretka civilizacije same, koja je negde ,makar ideoloski usmerena ka dostizanju principa fundamentalne pravde.

Image result for 8 march history

Na stranu sto je u nekom momentu ova polna borba izgubila prvobitnu jasnocu I vremenom dovela do poistovecivanja muskaraca I zena na takav nacin da se sve pretvorilo u vulgarno takmicenje ko moze vise da potegne umesto da se insistira na priznanju same zenstvenosti kao punopravne sa muskim principom u prirodnom poretku stvari, to je ideolosko pitanje za sebe I trenutno se ne bih na tome zadrzavala, vratimo se samom pitanju praznika I kako ja verujem da treba da se shvati.

Sto se tkz banalizacije Osmog marta tice ,postavimo stvari ovako: Svi smo gradjani ove drzave 365 dana u godini , imamo postovanje prema njoj I osecaj pripadnosti koji je konstantan, pa opet ne smatramo glupim da obelezimo Sretenje svakog februara? Jel tako? Uzmemo taj slobodan dan I ne smatramo to besmislenim. Ili, svi smatramo da je npr SIDA posast koju treba iskoreniti I to je vladajuci stav 365 dana u godini, ali ce kolektivna svest biti usmerena na tu borbu 1.decembra. Jel to glupo?! Svi smatramo da treba preduzeti mere u cilju zastite zivotne sredine? Ko moze tako razumnoj stvari da prigovori? Sigurno necemo reci da je glupo jednom godisnje npr 5.juna okrenuti kolektivnu svest u tom pravcu. Svi ti dani postoje ne da bi obesmislili neku borbu koja treba da postoji 365 dana svake godine , nego da bi se mi kao nosioci civilizacije posredno vaspitali, tj usmerili makar u nekom trenutku na nesto sto je vise vece I opstije od svih nas, da makar jednog momenta u vremenu ne budemo okupirani iskljucivo sobom.

march

Razmisljanje o kolektivnim ciljevima u opstem interesu unapredjuje svakog od nas. Tako mi dajemo svetu! E sad, imamo jednu lepu kulturu za taj Osmi mart, obicaj da se setimo nase sestre,devojke, zene, majke, bake .. I darujemo neku sitnicu kako bi cestitali praznik. Da li je to glupa poruka? Ukazati cast zenskoj osobi u trenutku kada je kolektivna svest okrenuta u smeru cestitanja zeni sto se izborila za ono sto samo elementarnom nepravdom nije od pocetka sveta njeno ,pa je morala da se za to bori? Ja ne mislim da je to glupo.

A sto se tice onog stava da su muskarci stoka pa se iskupe Osmog marta da bi ostalih 364 dana mogli u miru nastaviti biti stoka I tu imam odgovor.

Muskarce je generalno moguce podeliti na dve vrste: one koji su svesni da je postovanje zene imperativ I kojima na to ne treba skretati paznju Osmog marta ,niti bilokog drugog dana, I one kojima se to ne moze nikako dokazati , Osmog marta niti bilokog drugog dana iz prostog razloga sto nemaju kapacitet za takav mentani iskorak.

 

Ako ste drage dame blagoslovene muskarcem koji je dobronameran, predan I brine o vama 365 dana u godini ,ne postoji ni jedan razlog da potezete argument ‘’banalizacije osmog marta’’ .A sto se zaguljenih feministkinja tice, tu mislim na one kreature sto teze da budu vece muskarcine od samih muskaraca ,a koje negde krivim sto je sasvim razumna borba skrenula sa pozeljnog kursa, ocesala sam se o to pitanje u kratkim crtama , elem takve nemaju razloga a ni prava da prigovaraju sto im nikad niko nece pridrzati vrata , ili kaput, izvesti na elegantnu veceru, pokloniti cvece I bombonjeru, jer realno to je TRETMAN rezervisan za ZENE 😉 . Takve inace sve najbolje znaju pa u tome nesumnjivo vide ,da parafraziram ‘’izlizani nacin da ih se impresionira I degradira’’ jer one sve pobogu mogu same I ne treba ih lisiti tog zadovoljstva. A ako ipak neki deo vas uziva kad dobije malo ‘’zenskog tretmana’’ I smatra da je to pristojno I lepo onda ucinite uslugu sebi I svom coveku : prihvatite taj cvet ,sa zahvalnoscu I JEBENO umuknite!

My Way

Vracanje izvoru…

Dok seciram I razmatram moje doskorasnje ,prilicno drasticne odluke, ne mogu se odupreti potrebi da sve jos jednom dobro izmerim. Negde instinktivno znam da upravo to ne treba da radim, koliko god takav osvrt zvucao kao ‘’the good way’’, I stari provereni metod inteligentnog bitisanja ,stavise,  mozda bas zbog toga zelim nesto sveze I manje uslovljeno drustvenim odobravanjem. Ne zanima me inteligentno bitisanje, Sta  je ono ustvari u drustvenim uslovima? Da Li je to samo brizljivo usminkana potreba za opstim odobravanjem mojih nacina, da li je to uslovljenost duboko ukorenjena u mom iskustvu koja izaziva racionalizaciju mojih izbora? Sta je uopste inteligencija? Snalazenje u nepoznatim okolnostima”Pa ovo jesu pobogu ‘’nepoznate okolnosti’’!!! sta je uopste inteligencija prema merilu opstedrustvenom? Pozeljna osobina? Vrlina koja povecava moju trzisnu vrednost u poslovnoj, privatnoj, drustvenoj razmeni dobara?

Ne zelim da se prodajem drustvu koje sam vec negde osporila. Pisem ovo mirnih ruku. Sta je stvarno inteligencija? Da li je ona vaznija od boje mojih ociju I zasto? Da li je to samo jos jedna osobina u gomili mojih drugih osobina? Moze li se svesti na nivo ostalih osobina? Sta cemo npr ako meni treba minut vise da improvizovanim orudjem dohvatim bananu u kontrolisanim uslovima, a sa druge strane sklona sam uloziti u to vise truda I npr temeljna sam u radnjama koje preduzimam? Jer inteligencija je ogoljeno upravo to! Intelekt I inteligencija zatim takodje nisu isto. Inteligencija zvuci kao nesto zivo I u stalnom protoku,  intelekt je samo sterilni produkt obrazovanja I argumentacije. On je statika enciklopedijskog znanja ,jedna kruta gomila informacija  te  nije isto sto I umnost a umnost opet nije isto sto I mudrost. I  jedno drugim nije uslovljeno bar ne neposredno. Kad smo vec kod toga ne znam da li je ko obracao paznju, kroz knjige, filmove, I ostale izvore informacija … svaki susret sa nekim ‘’mudrim autoritetom’’ cini sudar sa prodornim I jednostavnim a opet neosporivim gledistima. On je tih nenametljiv I govori u zagonetkama I trivijalnim primerima. Mislim da to nije slucajno…

kung fu panda

Ipak, covek je patetican u svojim potrebama. On ce dokazivati ono sto drustvo nalaze da je znacajno  dokazati , nece preispitivati. Nece razmisljati u maniru ‘’sta’’ nego ‘’kako’’… negde smo svi zavedeni..Omadjijani privlacnim prilikama , odusevljeni idejom o prihvacenosti , uslovljeni da reagujemo kako misaono tako I emocionalno na odredjene podsticaje. A sta ako ja odbijam? Ako kazem, da su najtacniji odgovori uvek pronadjeni duboko u srcu? Budem li iole upornija da se setim, proniknucu dublje, I znacu da me um nikada nije doveo na sretno mesto na nacin na koji je to ucinilo srce. Um mi je doneo samo jeftine satisfakcije I prazne ljusture. Te su odluke bile smislene I prazne. I vodile su ogorcenju. Pa se ja pitam, zasto je to tako? Zasto smo stimulisani da donosimo prazne odluke?

Image result for heart vs brain

Pomislite samo, na sve I jednu odluku u zivotu donesenu srcem, bila ona I poslovna, zivotna ,jedna od onih o kojima se negde ‘’razmislja’’..kako su se te takve odluke pokazale na terenu? Ima li tu srece? I bez nagadjanja ,molim, o tome kako je to bila ‘’jedina moguca odluka u datom trenutku’’.. jer TO  je upravo cuvena  iluzija kojom nas racio kontrolise- on racuna na strah I ranjivost u trenutku kad slegnemo ramenima I kazemo da u datim okolnostiuma nismo imali izbora..on racuna na to da ste kukavica jer je on kukavica, u svojoj biti nije stvaran , zato je sve kod njega mutna apstrakcija. A istina je da ste uvek u svemu imali izbora. Moram se na vreme ograditi od mogucnosti da budem pogresno shvacena, I da podvucem da je racionalni pristup dobar pomocni metod, za sve one dosadne male poslove izmedju ‘’velikih ‘’ poslova. Ne govorim o povracaju u prvobitnu zajednicu u smislu hajde da odbacimo udobne kuce, finu odecu, dobra jela, sve te lepe sitnice koje nam je intelekt dao, ali ne zavaravajmo se idejom da je to od krucijalne vaznosti niti da se radi o istoj vrsti kontruktivne energije ,onoj, koja je istinski unapredila ljudsku misao ili svakodnevni zivot.!

Hocu reci ,racionalni pristup je vrlo povrsinski, I nema kapacitet za vece stvari. On je suvoparan ,kalkulantski I surov. I on vlada covekom. Doslo je do velike zamene uloga negde usput, I ne radi se samo o meni, verujem da je svet spreman za svezu perspektivu, samo neki dokazi nisu podlozni naucnoj valorizaciji ali sustina price je da je to u redu! Mi negde pustamo jedan metod da utvrdjuje validnost ostalih metoda potpuno neadekvatnim intrumentima podobnim za samo onaj jedan.  Kao sto ne dolazi svako iskustvo sa istog mesta ono nije iste sadrzine niti iste vrste tezine.

Image result for brain blow up

Otidjimo dalje I sagledajmo gde histerija pocinje a produktivna misao zavrsava, jer histerija inspirisana strahom ne dozvoljava  I ne vrednuje drugaciju vrstu uvida. Hocu da se otrgnem iz zagrljaja naucnog empirizma na svim onim mestima gde je on uljez, hocu da osporim vrednost intelekta glave  nasuprot ‘’inteligenciji ‘’srca. Na sta ustvari zelim ukazati ? Intelekt je ok, dokl e god je u sluzbi viseg cilja, a ‘’visi cilj’’ je cilj srca. Argumentacija kojom raspolaze intelekt, uvek slojevita I zbunjujuca, vrlo se lako gubi u jasnoci srca koje je uvek isto…Glava vristi, srce sapuce 😉 jos jedan razlog zasto idemo linijom manjeg otpora pritom verujuci da smo nesto ‘’slobodno izabrali’’…put glave je put za kukavice I mediokritete..mislim da cu glavu staviti u drugi plan kad odlucujem o istinski bitnim stvarima… jedna lekcija iskustva koju sam usput pokupila  😉 .

classic movies

Verujem da svako od nas dodje u period zivota kada spozna da je uvek u pravu a sustinski nesretan, ukoliko je pravio previse razumnih izbora , to se ne moze objasniti, iskustvo nalaze da se svako prvo dobro polupa I uvidi ispraznost svih svojih argumenata pa onda skupi hrabrosti i sagleda gde je mana u nacrtu. Jos nesto, ici protiv drustvene struje nije prijatno. Mozda je negde zbog toga I neophodno kao ultimativni test mentalnog I duhovnog rasta. Ne volim ni ja da kazem da je  sustinska ispravnost postupanja bitnija od licne egzistencije I racuna u banci I svih vidova sigurnosti koje naprosto trebamo da bi mogli sebi priustiti da budemo ‘iskreni’  , hocu reci, savrseno razumem kako sve ovo zvuci. 

I opet, poenta je da postoji nekoliko znacajnih izbora koji se nacine u zivotu a od kojih zavise svi ostali mali izbori koje donosimo na autopilotu ili glavom  ako bas hocete. Veliki izbori  naprosto moraju biti doneti izvan logike, iz neke vise realnosti, one koja odgovara iskljucivo nama, nasem mikrokosmosu, ona sa kojom mozemo da zivimo I ostatak svojih dana. Jedini kriterijum izbora jeste upravo nivo licnog zadovoljstva koji osecamo. Konacno, za takvu vrstu iskoraka potrebna je narocita hrabrost, treba petlja za postupak po impulsu. Negde sam procitala nesto, mnogo mi se svidelo u stilu ‘’ljudi kazu tri put meri jednom seci a ja kazem ,prvo jednom seci pa onda meri koliko hoces…’’ … 😉

Lirika i metafizika

Dogme Oko Nas

Dogme Oko Nas

Na spomen dogme nevoljno ce prva asocijacija biti ‘’crkvena dogma’’, sto nije ni za zameriti imajuci u vidu golemi komad istorije u kom je ona bila apsolutno dominantna nad zivotom ne samo malog nego svakog pojedinca. Ipak, dogme nisu rezervisane samo za ovaj segment zivljenja, a da bismo realno sagledali njihov domet valja se pozabaviti definicijom samog termina.  Koren ove reci proizilazi iz reci ‘’misljenje’’ ,da bi razvojem stare Grcke ona izrasla u ‘’filozofsku istinu u koju se ne sumnja’’. Kasnije je  usla u brak sa crkvenim pojmovima iz kog se nikad nije potpuno iskoprcala jer je I danas povezujemo sa njenim krutim doktrinama ,zaboravljajuci pritom na inicijalno znacenje… ‘’misljenje’’..Potrebno je jako malo koncentrisanja da bi se sagledalo gde se sve uvrezilo neko subjektivno misljenje kao opstevazeci zakon zivljenja. Tada se pojasnjava istinski domet ‘’dogme’’.

Dogme Oko Nas

Continue reading “Dogme Oko Nas”

Lirika i metafizika

Dzepni vodic kroz nefizicki univerzum

Uvek sam bila onaj lik koji u svojoj aroganciji prevazilazi fazu verovanja i govori da nesto ”jednostavno zna”. Vremenom sam shvatila da to nije bila cista arogancija, to jeste bila neka forma znanja koja nosi masku arogancije da bi um mogao kao takvu lakse da je prihvati i sazvace. Razlog tome je sto je um lukav, uvek trazi podvalu i tezi da ‘’raskrinka namestaljku’’. A nje nema. Istina je da postoji u svakome od nas neki sufler iznutra, saptac koji  sve zna i sva nam resenja kaze pre no sto bude kasno, a nase  je samo da uvazimo ,procesuiramo informaciju, cujemo…

40d1c5a69d898554ff603dcdf3642cb4

Treba biti posten do kosti pa priznati sebi da si oduvek imao pomoc i da ces uvek imati pomoc. Isto tako treba ziveti sa cinjenicom da se ne mozes pravdati da nisi svestan neke okolnosti jer i u trenucima najociglednijih zabluda postojao je neki priguseni alarm koji te kocio da ne uradis bas to ,ili te sasvim suprotno, cinio budnim za nesto i terao u akciju. Ako bismo priznali postojanje tog suflera iznutra, pitanje je vremena kada bi zakljucili da je citav kosmos zapravo unutra, sve sto smo bili, i zapis onoga sto mozemo biti, svaka stanica , svaka faza ostaje u nasem energetskom kodu i postaje skladiste utisaka koje raste sa svakom pomisljenom mislju, svakom prozivljenom emocijom, mada je u svojoj biti to suprotna strana istog novcica.Time hocu reci da je svaka   misao imala neku emocionalnu pozadinu, i obrnuto, svaka  emocija imala je neku formu propratne racionalizacije..

Sustina je da su oba derivati ovozemaljskog i poznatog..nema tu potrebe za demistifikacijom , zagonetke nema…  Imajuci u vidu evolucijski razvojni tok mogli bi se sloziti,cenim, da je emocija  ipak stariji ucesnik u nasoj verziji ”kokoske i jajeta”..

Image result for who is older chicken or egg funny

Naprosto interesantno je  pomisliti da je  svako osećanje koje je ikada proslo kroz nas trajno promenilo  neki deo nas, i nikada nije zapravo nestalo. Samo saznanje o takvim mogucnostima je fascinantno!  Cini svet mnogo vecim mestom, i to ne onaj spoljasnji nego unutrasnji. A istina je da nismo dosli neopremljeni na ovaj svet. Ogromna stvaralacka sila ceka da se oslobodi i realizuje kroz svakoga od nas. Problem je u tome sto ona mora da se pronadje i sagleda kao cinjenica, kao nesto sto objektivno postoji iako nije sagledivo fizickim  ocima ni opipiljivo rukama i uopste izgradjeno po kriterijuma materijalnim.  Negde je upravo u tome trik. Lako bi bilo priznati postojecu i ociglednu silu, tu nebi bilo izazova, nebi billo razvoja, nebi bilo dileme. Sustina razvitka je u prevazilazenju sopstvenih ogranicenja, a ako je ogranicenje striktno materijalno-fizickog tipa onda je sledeci ocigledan korak onaj sto bi rekli  ”skok vere”  u sebe i svoju ideju.

Image result for jump

To znaci prepustiti se zivotu, to je sustina poverenja. Ono je trivijalno kad nije izazvano, ali je korak od sedam milja kada je nastalo iz licne inspiracije. Zivot je konstantna promena, stalna kreacija, sam po sebi dar, i vrlo darezljiv usput. On je jos jedan saputnik koji baca hintove kada smo  na pravom tragu. Kada delujemo iz srca i po impulsu ,on to prepozna i odreaguje. Razlog tome je sto delovanje po unutrasnjem htenju  jeste  gest poverenja prema zivotu. Kada verujes ti njemu, veruje i on tebi i pusta te da istrazis i prozivis u dahu taj impuls srca. Zvuci infantilno jednostavno, ali zaista tako i jeste! Najvece zivotne misterije cesto se pokazu najjednostavnijim zagonetkama, sto je negde u skladu sa kosmickom mudroscu ili bar ideji o njoj, odnosno bogu, odnosno koji god model konvencionalni ili licni prihvatatamo….Nije Univerzum taj koji komplikuje stvari ali da bi dosli do te spoznaje, moramo biti spremni da idemo do kraja ovim putem poverenja. Istina je da neces uvek izaci kao pobednik iz svake situacije, niti je u tome poenta, neces uvek slaviti i neces svaki izazov ni preziveti ali zasto bi?! Sustina je ionako u iskustvu i pronalazenju zadovoljstva na najrazlicitijim mestima. Poverenje zivotu znaci da si spreman ici do kraja sa spokojem u srcu jer znas da nista nije konacno i da je sve promena.

Image result for spiritual signs

Sto jednostavniji pristup to si blize izvoru, jer sustina svih nas je bolno jednostavna, a ipak ,zivimo u sivoj zoni beskrajnih mogucnosti   duboko u sebi znajuci da bukvalno na svaki odgovor moze da se odgovori  sa ”da ” ili ”ne”. Toliko je jednostavno ljudsko srce. Da nas to ”da” ili ”ne” nebi u nekim situacijama zacnulo previse, ili smrvilo cak sva nasa stremljenja , stvorili smo sivu zonu konvencija ,poluresenja, trecih alternativa, kompromisa, ali niko nije u potpunosti zadovoljan kompromisom a u konvenciju niko ne veruje cak je negde ni ne postuje. Tako da, vratimo se sopstvenom izvoru, i sopstvenom unutrasnjem skladu, budimo opet ”da” i ”ne”!  Pojednostavljivanje svega je obicno prvi korak unutrasnjeg budjenja.  Razlog tome je sto je do  tada scenografija promenjena. Srusili smo Rim i zurimo u praznu livadu medj’ brezuljcima.Ekstremne promene nikada nisu prihvacene u drustvu koje je vazda vrlo oprezno i kalkulantski nastrojeno, zato kazem, sve sto nije naglo i nepromisljeno cime ne mislim na povrsno i besciljno, mislim samo na odsustvo propustanja kroz drustveni filter…dakle ako nije naglo i u tom smislu nepromisljeno –to nije to, onda samo ima neke odlike ”toga” ali nije to. U takvoj situaciji se um priprema za ‘’to’’ jer je um najkrhkiji deo nas I njega valja pripremiti.

Image result for i wanna meet myself funny

Krajnji go pro nivo u igri ‘’hocu da upoznam sebe’’ jeste biti spreman u potpunosti odbaciti ljusturu da bi mogli  istinski da poletimo. Potrebno je odreci se starog da se napravi mesto za novo.

Svesna da sve ovo vuce na jeftini lajf kouc klise opet  podvlacim  sve navedeno-stojim iza svake reci i svake fraze! 😉  Stvari su jednostavne, kao sto je sve istinsko jednostavno.

Dzepni vodic kroz nefizicki univerzum

Istina je uvek  ocigledna  i uvek superiorna, njoj nisu potrebne perjanice lazi i podlog dodvoravanja, nju bas briga da li je prihvatas ona jednostavno jeste. I sve jeste. I mi jesmo. Sada. Jedina caka sa istinom jeste u tome sto-ona kosta.Ona hoce da se dokazes ako ces vec da se kitis njenim integriteteom da to stvarno zasluzujes. Trazi doslednost. I to je posteno. A opet ona nije neki spoljasnji posmatrac kome polazemo racune, ona je unutrasnja I vrlo personalna, nosimo je gde god da krenemo, zato je nemoguce u postpunosti je poreci. Istina je teska, ali istina nije neprijatelj. Ona je ucitelj. I nece se otkriti pre nego sto budemo sposobni da je privatimo. Svaki otpor vodi u ludilo ili hipokriziju, ali otpor je orudje uma,uvek je nasilan  I koristi se uvek svesno te je odgovornost UVEK na nama. I jos nesto. Odgovornost je druga strana istine, I kao I istina takodje je dar. Odgovornost je privilegija coveka kao svesnog bica  I uloga mu je da pravi protivtezu na svakom tasu.  Ona je cena svakog uzleta,  ali to je u redu jer nije postavljena u novcu. To je jedina cena koja je nama u interesu da je platimo, ona ce  uprkos svojoj gorcini naposletku izvuci najbolje iz svakog naseg iskustva!   I dok se kalimo u gvozdjari Univerzuma vazno je upamtiti da je svaka promena dobra promena ako ni zbog cega a ono sto je –promena, nagovestaj da sistem treba menjati. Verujem da s vi mi bez obzira na mentalni sklop u manjoj ili vecoj meri imamo otpor ka promeni. Razlog tome je mozda sto je ona precutno priznanje da je dotadasnji nacin bio zreo  za neki vid unapredjenja dakle, nije bio dobar. Mada mozda I ovakvom pristupu  treba sveza perspektiva: jedan nacin je vazio za jedna vremena, to je bilo juce, mozda ce opet biti sutra ali danas nam treba drugaciji metod. Zivot  juce I sutra je apstrakcija, zivot danas je stvarnost, pa valja  da se prilagodimo toj stvarnosti!

Image result for let's do this funny

Pozitivan stav prema promenI moze doprineti da pokidamo duboke unutrasnje barijere koje imamo ka napoznatom. Nepoznato je sansa da bude bolje danas, nema udobnost jucerasnjeg ali ni njene manjkavosti.  I dok se naoruzani sopstvenom istinom spremamo za taj iskorak u maglu ,on treba da je lagan, pun poverenja. Tako dozvoljavamo sebi da se nadamo dobroj partiji, ukazujemo postovanje za ono sto nam je zivot spremio. Prihvatamo svaku opciju koja  dodje jer znamo da apsolutno svaka verzija naseg ‘’sutra’’ mora imati makar neki osvezavajuc aspekt, makar neki odgovor koji nismo imali juce. Cak I los ishod je dobar ishod. Sve je iskustvo  I sve je igra, a to je istina najjednostavnija od svih…

movie gone with the wind vivien leigh scarlett ohara after all tomorrow is another day

Lirika i metafizika

…Jer Kul Je Biti Obican…

                     

Ciklus uvek pocinje uzletom. Kada si mali,  imas luksuz da idealisticnim ocima posmatras I odmeravas sebe,  I sve oko sebe. To je jedna od privilegija mladosti. Naravno svi smo nekada mislili da nas ocekuje nesto veliko, cista izvanrednost iza coska. Cekali smo nestrpljivo tih svojih pet minuta paznje kada cemo pokaziti sta znamo, da je svet sretan sto nas ima. Mladost je iskricava I preterana, a mladi ljudi lepota ovog sveta…

cropped-6a00d83452719d69e2019102fe9557970c.jpg

Continue reading “…Jer Kul Je Biti Obican…”